Zašto moji prijatelji i poznanici ne znaju za moj blog?

Svi mi imamo neke tajne, jednostavno stvari koje želimo zadržati samo za sebe. Ja svoju tajnu ne govorim nikome, a kada je jedna od mojih tajni slučajno bila izrečena pred čitavim razredom osjećala sam se poniženo, glupo i stidljivo, iako ta tajna nije bila neka loša stvar, to je bio samo moj filmski blog, za kojeg su odjednom svi saznali, iako je bio tajan godinu i po dana. To me je navelo na razmišljanje i na pitanje koje sebi svakog dana postavljam, a to je zašto krijem blog i zašto ne želim da ljudi koji me poznaju znaju za moj blog. U početku sam mislila da je to zbog stida, ismijavanja ili slično, no s obzirom da sam u blogosferi skoro dvije godine shvatila sam da to nije zbog toga. 



Shvatila sam da je moj blog, kao određena vrsta dnevnika ili ispovijesti o određenim osobama, događajima, ili ličnom mišljenju za koje ne želim da drugi, tačnije meni bliske osobe znaju. I ne, to nije zato da bih mogla pisati loše stvari o tim osobama, ili slično, već jednostavno imam potrebu biti sama u ovome, bez velike ''prašine'' koja će se podignuti i zbog čega bi moji prijatelji nakon svakog posta razmišljali da li je baš taj bio namijenjen njima. I da iskreno kažem, većinu postova namijenim nekome, nebitno da li je to osoba koju volim, prijatelj, porodica, ili neko ko me taj dan isfrustrirao, jednostavno pronalazim inspiraciju u ljudima. Između ostalog i ovaj post nastaje zahvaljujući jednoj osobi. Za moj blog znaju moja sestra, mama, rođak i tetka, to su osobe koje su uvijek bile uz mene u svemu i one su one kojima sam bez stidna i srama mogla reći da je hobi kojim se ja bavim puno drugačiji od onih kojima se današnji tinejdžeri bave, a oni su me u tome podržali na čemu sam im mnogo zahvalna.





Kada sam konačno odlučila priznati i reći svojim najboljim prijateljicama barem za jedan od mojih blogova, a to je bilo za filmski blog, ni sumnjala nisam da će sutradan čitav moj razred saznati za isti i to zahvaljujući jednoj od prijateljica koja je pred čitavim i profesorom rekla kako ću joj napraviti blog, jer se u to razumijem, jer ga i sama posjeduje. Neću puno pisati o tome, jer sam napisala i post o tome, koji možete pročitati OVDJE. Uglavnom, poenta svega jeste da je moj profesor posjetio moj blog i čitao moje recenzije i ne, nema ništa loše u tome, štaviše on me često hvali pred čitavm razredom, govori mi kako sam inteligentna i kako nisam kao moji drugi vršnjaci. Međutim, činjenica je da od tada nisam imala volju za recenziranjem i kritikovanjem drugih filmova. Kao da se nisam osjećala sigurno, jer će baš tu kritiku možda pročitati meni bliska osoba i neće je smatrati dovoljno dobrom. I ne, nikada mi nije bilo bitno mišljenje drugih, ali sve je bilo drugačije, bolje i ljepše, pa i slađe dok je bilo tajno, a kada su svi saznali prestalo je biti interesantno, zbog čega sam na nekih mjesec i po pauzirala sa pisanjem, zbog čega se trenutno jako kajem.



Sada sam nastavila sa pisanjem na tom blogu, jer želim da se podignem na viši nivo, a i osobe koje me prate su mi velika podrška, kao i moja sestra i prijateljica. Što se tiče konkretno ovog bloga, ne želim da se zna za njega, i opet ponavljam ne jer smatram da loše pišem, ili zato što se stidim, već iz prostog razloga što želim imati mjesto gdje mogu pisati o svemu i svačemu bez da se brinem da li će se određena osoba koja me poznaje pronaći u tekstu. Imala sam jaku potrebu za pisanjem ovog posta iz više razloga, a jedan od najveći h jeste i moja prijateljica koja je ''izlajala'' i za moj prvi blog. Nadam se da vam se post svidio i da ste me barem malo razumjeli :D




Da li iko zna za vaš blog?

CONVERSATION

28 komentari:

  1. Svakako ko me poznaje zna za moj blog. Istina je da sam i sam atokom prvih godinu dana pisanja bila jako stidljiva i da nisam delilia tu svoju 'tajnu' ni sa knim, ali kasnije su apsolutno svi saznali, tako da svaki moj poznanik, prijatelji ili čovek sa kojim sam za ceo život progovorila dve reči zna za moj blog. :)
    Istina je da je malo čudno u početku, ali onda sam shvatila da ne treba da se stidim i da je to nešto apsolutno normalno :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ja se osjećam sigurnije kada oni ne znaju za blog xd mada mislim da će kad-tad saznati, na ovaj ili onaj način

      Izbriši
  2. Odlican post!I ja takodje krijem svoj blog od bliskih. Ali ja to radim zbog ismejavanja.
    http://janead.blogspot.rs/

    OdgovoriIzbriši
  3. Apsolutno te razumem. Za moj blog, za sad, niko ne zna osim moje porodice, čak i njima branim da ulaze i čitaju šta ja to pišem. Ja ne krijem blog zato što mislim da će me ismejavati, ne zanima me šta drugi misle o tome, meni je problem što kada znam da neko iz moje okoline posmatra moj rad, onda nemam inspiraciju ni volju za tim. Odličan post. ♥
    https://marized.blogspot.ba/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hahah ista sam, i ja se malo sramim kada mama želi da vidi o čemu pišem :'D

      Izbriši
  4. Tako sam isto i ja razmišljalaa na samom početku, i slažem se da je za sve krivo osudjivanje od strane ljudi kojima se ne svidja vas stav, ali vremenom se shvati da nema ništa loše u tome i da je imati blog najnormlanija stvar koja može da se ima... Evo na primer u mom razredu sad svi znaju za moj blog, jer sam odlučila da je tako bolje i vremenom ćeš prihvatiti blog kao deo sebee kojeg ne treba da se stidiš :)
    Divan je osećaj kad te iz razreda ili poznanici zaustave na sred škole i pohvale ti blog, neopisivo stvarno *-* Ali opet, sve bih dala kada bih mogla otvoriti ponovo neki anoniman blog, too bi bio hit <3

    Inače odlično si ovo sastavila,sažeto i prelepo napisano <3 <3 <3
    Razumem te u potpunosti :)

    Boomy's Place

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. SLažem se s tobom, za moj drugi blog zna dosta ljudi i mislim da nema boljeg osjećaja nego dobiti pohvalu, pogotovo ako je ta pohvala od strane profesora, kao što je kod mene slučaj :D
      Hvala :D

      Izbriši
  5. Skroz te razumijem, i ja sam takva. Ali sad pošto su svi saznali, imam osjećaj da mi je nekako teže da pišem, isto kao da sam zabrinuta šta ću napisati i hoće li prijatelji to pročitati, ali bude ti sa vremenom lakše, vjeruj mi. :)

    http://lifella2.blogspot.com/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Upravo to, kao da više nema te slobode pisanja

      Izbriši
  6. Potpuno sam se pronašla u ovom tekstu! Odličan post! Zapratila sam te, uzvrati ako želiš! Magični Svet Lepote

    OdgovoriIzbriši
  7. Pre svega svaka cast na hrabrosti sto si se i ovog puta otvorila i pisala iskreno i od srca. Zaista sam uzivala citajuci tvoje divne i pomalo teske reci. Apsolutno razumem tvoju potrebu da neki ljudi ne znaju za tvoj bloog, jer kao sto si i sama rekla, to je nasa vrsta dnevnika gde se bukvalno ispovedamo, ponekad. Takodje, iskrenoo moram dadodati, da smo mi jos uvek sitni blogeri kojima je ovaj posao zapravo hobi, jos uvek, tako da ovo i moze biti tajna, ali s obzirom da nasi blogovi iz dana u dan rastu, ja ti savetujem da se ne obazires na misljenja drugih ljudi i da uzivas u svom poslu blogera. I ja sam se susrela sa situacijom istom, bukvalno su me pljuvali, proizvali i hejtovali na racun blogova i hastagovanja po instagramu,a sad zele razne poklone koje ja dobijam preko bloga. Karma je to. No ne bih da duzim, jos jednom, sjajan post, uzvaiala sam, imas moju podrsku.

    Gotičarka

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti mnogo draga GOtičarko, svjesna sam da kada jednog dana moj blog dođe na neku višu ljestvicu morat ću progovoriti o njemu, ali do tada bih da ovo bude samo između mene, kao tinejdžerke koja piše, i između onih koji me prate i čitaju moje postove. Drago mi je da si ti uspjela sve da riješiš sa hejterima

      Izbriši
  8. Ja te razumijem u potpunosti. Za moj blog znaju samo maja sestra i mama koje me u tome i podrzavaju. Ne sramim se svog bloga zato sto je to nesto sto ja volim i sto me opusta ali kada bi svi znali za moj blog to vise ne bi bilo to. Odlican post. Uzivala sam citajući

    Novi post na mom blogu: http://stroongana.blogspot.hr/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala draga, razumijemo se. Mislim da i ne bismo imali toliko inspiracije kada bi za blog znali svi :D

      Izbriši
  9. Za moj prošli blog, te i ovaj novi znaju moji roditelji, brat, dvije najbolje prijateljice i tetka koja je slučajno saznala, te mi to ne smeta. Mislim da meni ne bi bio problem kada bi još nekoliko osoba saznalo da pišem, ali bih vjerojatno bila mnogo nesigurnija u svoj sadržaj kada bi to čitalo mnogo osoba koje me poznaju, kao što si i ti navela.

    Novi izgled bloga ti je definitivno predivan! <3


    Le Sagittaire

    OdgovoriIzbriši
  10. Nemoj da misliš da nisi dovoljno dobra i da te koci, kada sam ja otvorila blog za njega su znali samo porodica i prijatelji a sada sve više njih saznaje ❤! Nemaš čega da se stidis ili plašiš, to je ono što voliš da radiš nema ničeg lošeg u tome ❤! Imaš moju podršku, samo napred! Divni su ti noktiiii ❤❤❤!

    Novi post perfecthigh136.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši
  11. Bas zanimljiva tema za pisanje :) Ja sam ipak vec prvog dana svoj blog serovala svuda, ko me poznaje i voli, volece i moj blog, a ko me ne voli, nece voleti ni blog. Pricace svakako, uvek pricaju. Tako da bas me briga. Ja pisem ono sto mislim ili osecam. I to cu misliti i osecati i uzivo da popricam sa bilo kim. Sto se mene tice, ne krijem nista. Ipak to sam samo ja,a tebe potpuno mogu da razumem :* Odlican post#Samokazem

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Svaka čast na tome :D i hvala na podršci

      Izbriši
  12. Draga dalila, ili kako god :D, moram priznati da sam pomalo i iznenađena sa tvoje strane, ali ok cijenim i poštujem tvoju odluku. Ipak, tako dobra blogerka da želi imati svoj blog, na kome iz dana u dan sve više napreduje, za tajnu pravo sam se iznenadila. Ali ok, svi smo mi bili tinejdžeri i svima nam je potrebno da niko ne zna za nas samo zato što nas je strah šta će drugi reći ili misliti. Ali vjeruj mi, oni koji te vole oni će te voljeti, oni koji te ne vole pljuvaće te znali za tvoj blog ili ne. Isama sam imala problema zbog toga jer ljudi ne shvataju blog kao hobi, već kao nešto gdje se ti praviš tamo neka faca i glumiš neko znanje. No, tu su bili i ljudi koji su mi dosta pomogli. Ja osmislim temu i napišem post, oni pregledaju, daju svoje sugestije ili kritike, ja objavim svoj post i idemo dalje. Danas je dosta i onih koji me pitaju za savjete. Zbog kojih sam pisala dosta mojih postova, ali to zanemariš. Jednostavno ih ne pominješ. Ako se pronađu pronađu, ako ne nikom ništa. Ali ono što je jedino i jedino važno i do čega ti treba da je stalo upravo je mišljenje te 4 osobe koje si nabrojala. I ta tvoja drugarica, ne vjerujem da je imala lošu namjeru kada je rekla sve to, samo je bila ponesena uzbuđenjem da će i ona postati blogerica. I ne osuđujem je jer je to zaista uzbudljivo. Bar meni :D. Obožavam da upoznajem ljude i da širim poznanstva kao i iskustva tako da blog, prije svega, dođivljavam kao jedno veliko uzbuđenje koje polako prerasta u jednu veeeliku ljubav. Izvini zbog ovolikog komentara, ali nisam mogla kraće :D

    Moj mali kutak

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti na ovako predivnom komentaru i baš mi je drago zapravo što je ovoliko dug. Moram prizanti da me tvoje riječi navode na neko pozitivnije razmišljanje, pa mžda čak i za otkrivanje bloga, ali mislim da još uvijek nisam spremna na to. Ne znam zašt se bojim priznati makar najboljim prijateljicama, znam da me ne bi osuđivale, zapravo baš suprotno, ali valjda je to ta tanka nit koja nas uvijek dijeli između dvije odluke, a kod mene uvijek preovladava ona u kojoj niko ništa ne zna hahah :D Hvala još jednom na predivnom komentaru

      Izbriši
    2. Nema na čemu, samo ja imam jedan citat kojim se vodim u životu: Ko ne riskira taj i ne profitira (u mom slučaju ne uspijeva) :D

      Izbriši
    3. I ja volim taj citat :D i složila bih se s istim

      Izbriši
  13. U potpunosti te razumijem! Ja sam rekla svojim roditeljima i prijateljima, i neki od njih znaju samo da ja pišem i vodim blog, ali nikome nisam dala link niti ime bloga i drago mi je zbog toga jer jednostavno na blogu kao da sam druga osoba,a ne ona koju znaju moji poznanici.
    Super post!

    Blog refresh!! --> kreativanblog.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Upravo to sam htjela reći. Svi ponekad želimo 'ukrasti' identitet nekog drugog, jednostavno želimo biti neko drugi

      Izbriši

Back
to top