utorak, 9. travnja 2019.

Strah je najveći hendikep

Svi mi imamo strahove, kako racionalne, tako i iracionalne. Psihologija kaže da su nam samo dva straha urođena, a to su strah od iznenadnog zvuka i strah od izmicanja podloge/tla. Ipak, to nisu jedini strahovi sa kojima se čovjek susreće tokom svog života. Tako su nekima od nama sasvim normalni i prihvatljivo strah od visine, strah od skučenog prostora, strah od insekata itd. Takvi strahu su izlječivi, ali postoje oni gori, iracionalni, koji su na psihološkom nivou i koji su samo u našoj glavi, njima na neki način nema pomoći.




Ja sam jedna veoma čudnovata osoba, prvenstveno, već kroz ranije postove ste mogli vidjeti da sam pisala o depresiji i anksioznosti, jer kažu da možeš da pričaš i pišeš samo o stvarima koje si i lično iskusio. Pored depresije i anksioznosti jedan od mojih najvećih hendikepa (ali i većine vas) jeste iracionalni strah. Kada sebi u glavi posložite najgore moguće scenarije nekog događaja, bilo to nešto banalno kao što je npr. da vam mama radi do 5 poslijepodne i sad je pola 6 i ona se nije pojavila. U takvim situacijama ja već počinjem da paničim, jer se bojim najgoreg ishoda, a ono što se zapravo desi je da je bila u prodavnici, da je gužva u saobraćaju, ili prosto da je otišla na kafu. Većina ljudi strahove ne smatra ozbiljnim problemom, ali kada ti strahovi prelaze u paranoju tu nastaje ogroman problem, a to je upravo pomješanost osjećaja anksioznosti i straha.



Ne znam da li sam jedina koja ima ovakve strahove, ali mi se znalo dešavati da momka doslovno smaram pitanjima da li je došao kući, zbog čega bi mnogi pomislili da mu ne vjerujem ili da sam ljubomorna, a prava istina je samo da se uvijek bojim da mu se nešto ne desi. Isto se dešava i ako sestra kasni iz grada. Šta se zapravo dešava u mojoj glavi? Pa otprilike, ako mi se osoba za koju sam zabrinuta ne javlja, ili unaprijed ne javi kad će doći ja počinjem da paničim, srce mi počne jače lupati, a dešavalo mi se da u takvim trenucima hodam po sobi, a nekad i da plačem, a sve to iz straha.



Mislim da su ovi moji strahovi veoma čudni, dok neko ima neke normalnije strahove, tipa klaustrofobiju, ili se boji recimo pasa, to je uglavnom zbog dječijeg uzrasta u kom se vjerovatno desila trauma zbog kojeg je nastao strah, a izlječenje bi bilo suočavanje sa strahom, isto i strah od treme, ali kada je u pitanju ovakva vrsta strahova moram priznati da izaziva loše emocije zbog čega se automatski loše osjećate. Imate li vi iracionalnih strahova i čega se najviše bojite? Smatrate li ih hendikepom i preprekom u životu?

Broj komentara: 12:

  1. Nisam znala da imamo (samo) ta dva urođena straha tj. nisam bila svesna da postoje urođeni strahovi iako je logično..😁 Ti si baš paničarka koliko vidim, što je okej, naravno. 😄 Što se mene tiče, nemam neki ustaljen iracionalan strah, a da mogu sad da ga se setim... A i stalno pokušavam da se oslobodim bilo kakvog straha pa sam u fazonu "Ne bojim se ja ničega!" - što nije tačno... Slažem se da je strah najveći hendikep.

    I'mperfect

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Drago mi je da si nešto naučila :D, nisam paničar ni za šta osim za to kada imam trip da je neko od meni bliskih osobau opasnosti

      Izbriši
  2. Slazem se sa onime sta si napisala. I sama cesto osjetim strah koji je iracionalan i samo je u mojoj glavi. Mislim da je to dosta velik problem jer s njim ne mozes normalno zivjet, odnosno uzivat u zivotu. Svi trebamo dosta raditi na tome kako ne bismo propustili neke stvari koje zelimo napraviti, a strah nas spriječi.

    beautybydorotea.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši
  3. Zaista je teško živjeti sa strahom, jer ti on na neki način hendikepira život i ljudi često propuštaju trenutke i prilike iz straha. Ja sam ranije imala iracionalne strahove, tipa slično kao to tvoje, samo ne na takvom nivou. Tu je bio i strah od tuđeg mišljenja, mada je to dosta drugačije, jer ga se može riješiti, iako uz veliki napor. Bilo je tu još dosta toga, tipa strah od pasa, buba i sl. Ali, svega sam se riješila i zaista mi je lakše. Nekako, shvatila sa da je sve to samo u mojoj glavi i da taj strah i negativne mislim i emocije sama sebi izazivam bez potrebe.
    Moj ti je savjet da, ako je ikako moguće kontrolišes svoje misli u takvim situacijama i da u tome trenutku staviš fokus na nešto drugo. Vjeruj mi, vremenom će strah nestati. Teško je, ali nije nemoguće.
    Drago mi je da je neko odlučio da pise o ovoj temi. Post je super i ima odličnu poruku.❤️😊

    sweet-dreams-14.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala na podršci i savjetu, i ja sam imala te strahove od psa, buba itd (mada se još uvijek bojim skakavca), ali sam kao i ti to uspjela suzbiti.

      Izbriši
  4. Što se mene tiče, nemam neki iracionalan strah, ali ponekad umem da budem paničar, i to u nepotrebnim situacijama. Preporučujem ti da se u takvim situacijama opustiš i jednostavno misliš na nešto drugo. Pokušaj da zaboraviš na to jer je verovatno sve u redu i bez potrebe brineš.

    Wonderland Vibes | Da li je blogosfera zaista propala?

    OdgovoriIzbriši
  5. Da, po tvom postu bih rekla da je tvoj strah cudan na prvu, ali to j samo zabrinutost, normalna zabrinutost, pa koja je kod tebe malo vise izrazena, ali to je valjda u redu samo brines, u malo vecoj meri.

    https://aandymm.blogspot.com/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Moguće da je samo zabrinutost u nekoj većoj mjeri, kao što kažeš.

      Izbriši
  6. Odličan post. Često imam strah da se nešto ne desi mojoj porodici, ali trudim se što manje o tome da razmišljam. :)
    Novi post - www.minniearts.com

    OdgovoriIzbriši